THE MUSIC OF KINGS
Silvi Nicefor (Sylvie Nicephor)

„The Music of Kings“, u izdanju Meridian records (London, UK) 2007., naslov je kompakt diska stare muzike na kome se nalaze 21 hronološki poređane kompozicije nastale u periodu od 11. do 16. veka. Navedeni CD je ostvarenje ansambla „Musica antiqua consort“, koji je detaljno predstavljen u pratećem kataloškom tekstu muzikologa Ane Matović. Osam pevača i trinaest instrumentalista putuju kroz pet vekova otmene muzike čiji su kompozitori kraljevi: Ričard Lavljeg srca (1157-1199), Alfonso X Mudri (1221-1284), Henrik VIII, kao i neki manje poznati i anonimni umetnici, pripadnici aristokratskih klasa.

Ova dela su nastala u važnim kulturnim sedištima kakvi su bili dvorovi, a trubaduri i truveri su širili ovu profanu vokalnu umetnost čiji su principi i tradicija time sačuvani za večnost. Instrumentalna umetnost pratila je i usavršavanje žičanih instrumenata, razvoj virtuoznosti, i uvećanje glasovnih paleta čije je bogatsvo naglašeno ovim diskom. Prvi je zasnovan na poeziji koja je muziçki obradjena i naglašena. Drugi se zasniva na plesu. Zajedničko za oba je ponavljanje ornamenata pojedinih formi u stihovima i refrenima/kupletima.

Ovaj disk je smena napeva i plesova koji nam daju mogućnost da sagledamo razvojni put muzičkih zapisa. Vokalni i instrumentalni solo nastupi svedočanstvo su umetnosti inventivne melodičnosti. Od jednostavne harmonijske potpore dubokih tonova do polifonije uporednih kvarti, harmonija se polako pročišćava i zgušnjava stvarajući polifonu strukturu nastalu u 15. i 16. veku koju koristi Henrik VIII. Na izvorima muzike su dakle reč, tekst, pulsacija, pokret, ritam, elementi koji u potpunosti preuzimaju formu i u potpunosti se ispoljavaju stapajuçi se u celovite partiture („Avaj gospo“u formi pavane Henrija VIII).

Kao umetnici i mecene, kraljevi su imali visoko poetsko i muzičko obrazobanje. Odabrana dela nas uvode u svet melodijske, harmonske i ritmične prefinjenosti pod prividom jednostavnosti. Stanja i osećanja se smenjuju: duboki tonovi, meditacija, smirenje, šarm i blagost („Rosa das rosas“ Alfonsa X Mudrog), prefinjenost („Rubyn gentle rubyn“, William Cornyche), lakoća i živost do krajnosti („Estampie“) . Ovaj repertoar nas svakako osvaja zahvaljujući aranžmanu, instrumentaciji i interpretaciji ansambla „Musica antiqua consort “.
Krajem 1970, snažna volja za novnim otkrićima i novim odabirima stare muzike (od srednjeg veka do 18. veka) pokrenula je muzički svet. Izronili su specijalizovani ansambli koji okupljaju muzičare i istraživače novih repertoara. Kao osnivač ansambla „Musica antiqua consort,“ kompozitorka Vera Zloković je u Srbiji pionir u ovoj oblasti. Ansambl ima 50 instrumenata (kopija originala), a pevači izvode kompozicije na
dvadesetak jezika. Pošto je ubrzo usledio poziv Akademije nauka i umetnosti iz Beograda
da nastupa u svojoj zemlji, ovaj Ansambl je zatim gostovao u najvećim evropskim gradovima prikupljajući odličja i nagrade. Direktorka Ansambla zaslužna je za uvođenje kontratenora u Istočnoj Evropi kao i za formiranje mnogobrojnih mladih muzičara. Osnivanje „Musica antiqua consort“ pratilo je osnivanje „Musica antiqua Serbiana“ kroz koju Vera Zloković istražuje specifični pravoslavni liturgijski repertoar i vraća se tako na svete izvore evropske muzike.

Njeno kompozitorsko umeće postalo je prepoznatljivo kroz ovaj rad i posvećenost muzičkim aranžmanima. Divimo se posebnim bojama I porodicama instrumenata (drvenim, žičanim, udaraljkama) koje koriste kao dobri poznavaoci, u skladu i sa poštovanjem uzdržane originalne estetike. Naglašavajući bogatstvo tekstova koje pevaju, utiskujući ornamente, uz dobar ritam, upravljanje kako vokalnim tako i instrumentalnim nastupima postaje transparentno a interpretacija precizna. Sve to doprinosi ponovnom uzdizanju „dvorske umetnosti“ koja je tema ovog diska.

Danas, zahvaljujući koncertima i snimcima, „muzika kraljeva“ postaje nam bliska. Oslanajući se na elemente univerzalnog jezika uvek je prikladna uspevajući da nas neposredno dodirne i postane nam bliska. Ne treba mešati elitizam, koji podrazumeva „selektivnost“, i otmenu muziku koja u svima nama budi nešto uzvišeno. Od prirodne melodičnosti do propisanog kontrapunkta, trubaduri i truveri uspevaju da zadrže spontanost na najveće zadovoljstvo svih nas.

Pariz, jun 2022.godine

Prevela sa Francuskog jezika: Gordana Gutovic